The long awaited entry :)

Kako se broj poruka koje dobijam s pitanjem da li sam ziva povecava, zakljucih da je vremenski najekonomicnije da lepo otkucam blog, pa da svima prodistribuiram link. Elem, ocigledno sam ziva preletela Atlantik i jos se nisam nicim otrovala. To je kratka verzija, duga tek sledi :)

Za pocetak duge verzije, treba reci koju o samom putovanju. Nas tri smo letele od Beograda do Londona JAT-om, a od Londona do Bostona Virginom. U svakom slucaju, JAT je po klasicnom srpskom obicaju kasnio pa nas je na izlazu iz aviona sacekala njihova sluzbenica sa kartama za naredni British Airways let. Trebalo je da izmedju ta dva leta imamo pauzu od oko 2 sata, ali je kasnjenje skratilo na nesto manje od sat i po. E sad, problem je sto Virgin zatvara boarding sat vremena pred poletanje, tako da nije imalo bas puno vremena da se nadje nas terminal. Ljubazna sluzbenica u agenciji gde smo kupili karte je rekla da je bas super sto slecemo na terminal 2, a polecemo s terminala 3 jer su tu, odmah jedan do drugog. Verovatno je bila na Heathrow-u u nekom paralelnom univerzumu. U ovom se prvo pesaci do autobusa nekoliko minuta, pa se istim vozi jos nekoliko, a onda okolo jos dovoljno da zakasnimo + cekanje dok nam preskeniraju ranceve. Zbog toga smo na boarding stigli nekoliko minuta po zatvaranju, ali su bili dovoljno ljubazni da nas ipak puste. Onda smo krenuli da trckamo ka nasoj kapiji koja samo sto se nije zatvorila, ali nam je promakao detalj da je otvaranje kapije pomereno za sat vremena i da ne moramo da se zurimo. Prirodno, avion je zbog toga kasnio s poletanjem oko sat vremena. Zapravo, kasnio je zbog nekih malverzacija s menjanjem aviona pa smo cekali da nas stigne iz Dubaija ili Abu-Dabija, tako nesto.

Sam let inace nije bio tragican, cak ni u JAT-u. Doduse, ljudi iz Virgina slecu 20 puta bolje, a o opremljenosti aviona ne treba trositi reci. I hrana u Virginu je recimo kvalitetnija, ali za moj ukus cudna (sto je generalno slucaj sa svom hranom od kad sam izasla s tla Evrope). Sendvic na Heathrow-u mi je ulio nadu, ali je obrok u Virginu pokazao da se dzabe nadam :) Sve sto je slano (a da sam ga ja do sada jela) je ili prezacinjeno ili cudno zacinjeno, a sto je slatko ima 5 kila secera. No, detaljnije o hrani u hodu, sada je poenta da je i JAT-om relativno OK da se leti :) Cak nam ni stjuardese nisu bile neljubazne :)

I tako, kada su mi se potpuno ukocile noge, sletesmo na Logan International. Tamo su nas Jovane sacekale i fino otpratile do MIT-a. Onda je srpska ekipa s MIT-a (-1 devojka + gost s Princetona) otisla na pizzu. Na moju veliku zalost, imena pizza nisu uopste poznata, pa moram da citam sastojke :) Inace, ovde je zanimljiv obicaj da se velicina baksisa napise na racunu i ide i do 20% od vrednosti racuna. Takodje, na cenu iz jelovnika treba dodati i porez od n procenta, tako da covek nikad ne zna koliko sta kosta...

--------------
Gore napisano je trebalo da bude publishovano neposredno posto se desilo, ali posto to nisam uradila, preskocicu the regular "Ustala sam u 8:25 i prala zube" bullshit :) Elem...

Za ovih nedelju i nesto jace dana se desilo svasta, jelo svasta, videlo svasta i slicno. Trenutno trazim fotoaparat koji cu da kupim, pa da sve ilustrujem. Najozbiljniji kandidat je Canon PowerShot SX120IS. Ako neko ima jeftiniji, a prilicno kvalitetan predlog, komentari su odmah ispod :) Nego, da vidimo sta se i kako ovde desava.

1. Klima
Klima je bila jako ruzna kad smo dosli jer je vlaznost vazduha isla i do 80, 90 procenta. Par dana kasnije se malo unormalila, ali i dalje ujutru moze da bude 10C, a kroz 15 minuta 25. Naravno, nemam pojma koliko je to u Farenhajtima i nadam se da nikad necu ni saznati :) Zgrada u kojoj trenutno zivim je relativno topla, tako da je u mojoj sobi prvo bilo uzasno, a sada je bas fino.

2. Smestaj
Na MIT-u postoji 11 ili 12 dormova u kojima zive studenti. Naravno, ima ih jos za postdiplomce + bratstva i sestrinstva imaju neke svoje kuce. No, moj dorm se zove MacGregor (ko zeli da gleda na Google Earth) i ima nizi i visi deo. Ja sam trenutno u nizem, ali nadam se da cu da se iselim u visi koji je znatno svetliji i generalno prijatniji (manja buka s ulice, bolja cirkulacija vazduha, lepsi pogled s prozora). Nesto vise o MacG-u (sa slikama) ovde. U sustini, soba mi je OK velicine, samo je dorm sam po sebi previse tih. Popravice se i to, samo da dodju upperclassmeni. Kad sam dosla, mrzela sam svoj dorm iz dna duse, ali kako obilazim ostalo sve ga vise volim. Na MIT-u stvarno ima svacega (na nekim spratovima po domovima vazi clothes optional politika...), tako da mi nije lose za pocetak. Mozda se i preselim odavde kad steknem bolju sliku i pravo na to (na kraju semestra/godine).

3. Kampus generalno
Kampus generalno je malo... let's say haotican. Nema neku kompaktnu arhitekturu (hint: Stata center vs. recimo Great Dome vs. Kresge auditorium itd.), ali se meni u sustini svidja. Ima dosta prolaza sto podzemnih sto nadzemnih izmedju zgrada, tako da se lako zaluta. Za razliku od recimo kampusa one jadne, druge skole u Cambridge-u, nas kampus nije ogradjen, tako da ljudi mogu slobodno da prolaze i uvek je tu masa turista koji slikaju svasta. Sto se tice uslova za zivot i rad na kampusu, generalno sam zadovoljna. Recimo, svaki dorm ima svoju teretanu (valjda svaki... nisam sigurna). Necija je manja, necija veca (moja je prilicno velika), ali postoji i centralizovani fitnes centar, Zesiger center koji ima bazen, veliku fitnes salu, teren za hokej na ledu, za kosarku itd itd. Imamo na par mesta na kampusu masu terencica za tenis, teren za fudbal, za ragbi... Svuda po kampusu ima razlicitih biblioteka (tematski i po velicini), racunarskih klastera, kaucha na kojima ljudi spavaju iiiii... veverica :D

4. Boston & Cambridge
Moje kratko iskustvo s Bostonom kaze da je grad jako lep. Ne znam zasto sam uvrtela sebi u glavu da je visemilionski, ali nije... mada to ne umanjuje njegovu lepotu :) U svakom slucaju, jako mi se dojmio, ima sarmantu arhitekturu, veliki park (ja videh jedan, sigurno ima jos), nije preterano shljasteci, ali nije ni mrtav. U svakom slucaju, Boston-Cambridge je bas studentski predeo (broj obrazovnih institucija se meri desetinama), tako da je relativno mirno. Glupo mi je sad bilo sta da pisem jer nije isto bez slika. Jedino cu da kazem da je pored mene prosla povorka s Tedom Kenedijem dok sam bila u Bostonu :) I da, ljudi umesto da odaju pocast cutanjem su tapsali i zvizdali. Kad smo pitali zasto, rekli su da slave sve sto je on uradio. OK, ima logike :)

5. Hrana
Ko je citao pazljivo od pocetka, video je da mi se hrana u sustini ne svidja. Dobro, situacija se polako menja jer nalazim stvari koje mogu da jedem :) Generalno gledano, zaobilazicu ubuduce indijske kuhinje, barem dok ne pokapiram sta je sta i sta nije previse ljuto. Od kineske hrane sam jela nesto sto mi je bilo lepo, al nemam pojma kako se zove :) Americki rostilj je jadna i zalosna kopija naseg, ali dobro, podnosljivo je, posebno kad se gurne neki sir unutra :) U sustini, nije bas da sam stigla da jedem mnogo toga, ali uspevam da pronadjem ok stvari. Jedino su mi problem slatke stvari. Ovde se u apsolutno sve stavlja 5x vise secera nego sto treba. Inace, ima jako, jako debelih ljudi, ali i dosta ljudi koji trce naokolo i rekreiraju se. Kapiram da se svi goje jer uz rucak ili posle njega (koji je krajnje normalan, nemasan i slicno) oderu sokovima (cak iako su diet), a posle toga zderu chips i neke kolacice koji su katastrofa slatki. Kupila sam neki dan orbit wintermint nadajuci se da ce mi zameniti eukaliptus iz Srbije. Oces djavola... Sad imam 40 zvaka s kojima ne znam sta cu (bili u nekom supermarketu pa kupila neko vece pakovanje na snizenju... gde li mi je mozak) i koje su preslatke. Jedino sto preostaje je da na zimu shvercam zvake ili da isprobavam ukuse :( Kad smo vec kod mog odsustva mozga... Otisla u Dunkin' donuts i vidim krofnice ne preterano velike. Uzmem odmah pakovanje od 6 komada (koje je jeftinije kao nego pojedinacno kupovanje) imajuci u vidu koliko krofni u Srbiji mogu da pojedem. Kuku i lele... Em je testo slatko em one glazure ima vise nego sto se cini em su neke krofne jos i punjene kremom. Bilo mi je muka posle 3, ali sam junacki izdrzala do 5. Guska, bolje da sam ih ostavila u sobi i jela kasnije... Eto zato su Ameri debeli. Trebalo mi je par dana da shvatim kako su tako talasasti a imaju tako male obroke... Inace, hrana je dosta skuplja nego nasa, a sto se tice voca i povrca i njihovog ukusa nije nista gora od nase (a ne verujem bas da su mi davali neku mazenu i pazenu organic food) tako da... zao mi je srpski mentalitetu :) Naravno, naletela sam na najgoru dinju koju sam u zivotu jela i odvratni paradajz, ali to mi se i u Srbiji desavalo... i desilo se ovde jednom, ostalih n puta dobila sam lepu, slatku dinju i lep, svez paradajz.

6. Sve ostalo
Ne znam sta jos mogu da kazem a da je zanimljivo. A da, ovde ima dvojica Bugara, Makedonac i sad je nas sestoro Srba tako da je veselo :) Mahom sam se upoznala sa strancima (jer je international orijentacija mnogo bolje organizovana od obicne) koji su bas fini... i tako. Isli smo u Target da shopingujemo malo. Ovde kad su stvari na rasprodaji, stvarno se daju u bescenje. Neki jastuci su se prodavali za 4 dolara (nesto preko 250 dinara). Ja moj platila 13 samo zato sto extra firm nije na snizenju. Inace, to je ta edicija i jastuk je bas super. Kupila sam neki set posteljine sto ima sve i svasta (peskire, jorgan, carsave, jastucnice, jastucice, korpu za ves) za 50 dolara. Samo one velike peskire u Srbiji ne bih nasla za toliko. I tako... kupila i razne stvari, ali ne verujem da to ikog zanima :)

U svakom slucaju, ako ima jos nesto sto ikoga zanima, shoot me a comment :)