Odem ja danas u prizemlje, ucionica zadnja levo, sva ponosna da doniram krv... Popunim formular, nemam neko rizicno ponasanje, sve sam lepo popunila, da, ne, ne, ne, ne..., ne. Sednem kod ljubazne tete da me bode u prst. Bocne, nema krvi...
-Doktorka, gde je krv?
-Sad ce, sad ce...
Stisne me malo, eto i vise krvi nego sto treba :) Ali avaj... moja krv se ne rastvara u nekoj plavoj tecnosti => manjak hemoglobina => vodunjava neka krv (zato je naslov precista ;))
I tako... pokunjim se ja, ostala bez bodenja u venu, bez sholje, cokolade, saznanja koja sam krvna grupa, slobodnog dana u skoli i sto je najbitnije, sad nisam dobrovoljni davalac :( Treba za vikend preko volje da idem u dom zdravlja da me premere.
Etooo... naravoucenije: nemojte da ucite, trcite po planinama, pasite travu i bice vam fino :)
Tuesday, March 18, 2008
(Pre)chista krv
Subscribe to:
Post Comments
(Atom)
4 comments:
ej 5 minuta se smejem zbog ove tvoje slike na kraju posta :D
Hehehe ma vazno da je veselo :D
mislim da je zakljucak sasvim na mestu... lep tekst...
Koja vajda od ucenja. Sto vise znas sve ti je teze da ostanes normalan, sto vise znas, sve vise vidis koliko sljama pliva ovde, sto vise znas, vise ti dodje da pobijes gamad, sto vise znas-sve ti je lakse da dignes ruke i odes na planinu :)
Post a Comment