Pola tone eksploziva...

"U kadru sasvim spontan sudar svetova
za mene baš ni malo čudna situacija
saznajem iz pouzdanih izvora
ove će noći da pobesni cela nacija
...kao da fali pola tone eksploziva..."

Bilo me je sramota sinoc dok sam gledala CNN... Ne, nije me bilo sramota sto sam Srpkinja, bilo me je sramota kad sam videla ko se sve naziva Srbima. Jos dok sam prolazila ulicama Beograda pre haosa, videla sam stranacke zastave, marame preko lica, velike flashe (valjda zato sto drzaci nemaju veliko nesto drugo, pa da se okuraze) i nije slutilo na dobro.

Hvala vam, o, veliki Srbi na usrdnoj pomoci i podrsci koju ste pruzili kosovskom narodu! Hvala vam puno sto ste unistili dosta toga na teritoriji Srbije, pretece trafike i naoruzane izloge. Hvala vam sto sam sinoc prolazila Beogradom kao pas, njuskajuci da li se oseca paljevina. Hvala vam sto ste pomogli Srbiji da bude u fokusu u svetu... Nije to dugo trajalo, ima svet i pametnijeg posla, potisnule su nas razne druge vesti, ali bilo je dovoljno.

Pitam se o cemu ste razmisljali u zanosu nacionalnog ponosa, dok su kamenice letele prema srpskoj policiji, dok su pucala stakla banke... Dok je gorelo telo jednog od vas. Kako ste se osecali dok se telo grcilo u plamenu, bespomocno gledalo, da bi se na kraju potpuno ugljenisalo? Pitam se sta vam je prolazilo kroz glavu... da li je uopste nesto moglo da probije etanolsku barijeru? Kakav je osecaj gaziti preko onih sa kojima ste pet minuta pre toga urlali i iskaljivali svoj pravednicki bes ka americkoj ambasadi? Kud vam nestade hrabrost i duh slavnih predaka kada je dosao neko ko moze da uzvrati na batine? Razmileli ste se kao crvi po gradu, pevali pijani na plocnicima, okruzeni staklom, pevali kako odlazite da se ne vratite... Svim srcem i dusom ste odbranili Kosmet, licemeri prve klase. Kako vas nije sramota da masete trobojkom, pogledate u oci svim onim ljudima kojui su tu dosli zato sto im je stalo? Razbili ste vozilo ispred Brazilske ambasade... a Brazil je bio protiv nezavisnosti Kosova. Niste znali ni sta razbijate, vazno je da puca staklo, da skace adrenalin, da se slikate ispred demolirane ambasade. Bilo je interesantno osecati se kao u biblijskoj prici... svako ko hoce da bude postedjen je premazao izlog jagnjecom krvi... pardon... zalepio srpski grb i okacio trobojku. Palili ste B92, terazije, krali patike, jakne... E, drage moje sunarodnice, nadam se da ste ponosne na instant popularnost koju ste stekle. Nadam se da ste svi ponosni na stetu koju ste naneli mrskom agresoru (na CNN-u je sinoc pisalo da je protest bio okrenut protiv Amerikanaca), a koju ce da plati nasa zemlja.

Hrabri srpski sinovi i kcerke, hvala sto ste uspeli da uprljate nesto oko cega su se konacno Srbi slozili... Hvala sto ste unistili sve ono sto su izgradile stotine hiljada ljudi ispred skupstine. Nazovite me domacim izdajnikom, ja nisam bila tamo, ali ako ce razbijanje Meka da me ucini patriotom... jadna ta zemlja cije su ovo patriote... i jadno to Kosovo koje je deo ovakve Srbije.

"Pulsira masa tiha, sasvim tiha, kao Tihi Don
suviše istim tokom isprana u kamenje i mulj
kao da fali dodir vetra da stampedo nasrne
kao da fali samo iskra da zagore ulice
...kao da fali pola tone eksploziva..."